NEMAM JA ČOPOR, JA IMAM DUŠU

Ima žena koje traže svoj čopor. Ima i onih koje vole da ih proganjaju horde. Nekim se ženama pod kožu sve i da hoćeš ne možeš uvući, a neke se na prvi pogled uvuku tebi. 

Ima žena koje nisu ničije, a ima ih koje su svačije.

Ima ih…

A ja…ja vidam dušu puštajući je da vitla svetom, da uči i ranjava kolena. I tako ranjena uvek ustajem. I svoje dane provodim na obali divlje reke i nikad ne odustajem, ne posustajem i ne ispuštam nit kojom pecam snove i dubine. Na olovku sam je privezala i umećem predaka zabacila.

Nemam čopor, nemam ni ograde, zidove, niti se dam kalupima i slatkorečivim klubovima. Ja svoja bosa stopala sa divljim zverima u trk puštam, a u duši nežnošću samo jedan lik čuvam. 

Divljakuša je na slobodi. Poletela je kao Maslačak nošen vetrom da bi lutajući stigla na Put u središte duše.

U koju god grupu da spadaš, ne zaboravi, vidarica si duše. I kada misle da sve o tebi znaju, pusti. Vremenom će shvatiti da pojma nemaju. I kada misle da te imaju, pusti ih. Dok se okrenu shvatiće da se niko ne može imati. Ali se svako može voleti. Svako može voleti.

Drage moje, ukoliko još uvek niste, pozivam vas da se pridružite grupi Heal&Rise

1
(Visited 23 times, 1 visits today)