Korona.

Za koronu nikad ranije nismo ni čuli, a sada je toliko pominjana da izaziva strah kod ljudi širom planete. Slušamo vesti, pratimo statistike i odjednom znamo i za najmane selo u Africi i broj obolelih, umrlih i preživelih.

Naš um je zatrpan naslovima koji izazivaju paniku i ako realno sagledamo situaciju mi smo se svi automatski prebacili u krizni mod. Počinjemo da pravimo scenarija u glavi i ako mene pitate, kao pisca, cenim da smo svi sposobni da napišemo makar jednu sjajnu SFI knjigu.

U jednom časopisu iz psihologije, opisali su korona virus kao isključivu – moralnu paniku kojom je zaraženo više od 10% populacije. Statistika je objavljena pre mesec dana. Šta mislite koliki je procenat sada, u ovom trenutku? Nizak ili visok? Meni se čini iako je ocenjen kao nizak, da je ipak visok i da preti da raste ukoliko ne preduzmemo nešto svako za sebe.

Rizik smrti od korona virusa za zdrave osobe je minimalan. Svetske zdravstvene organizacije izjavile su da je pandemija korona virusom ona koju je moguće kontrolisati samo ukoliko je razumemo i ukoliko kontrolišemo sebe. Kako vam zvuči ova rečenica?

KONTROLIŠI SEBE.

Mislim da je ključ u tome, da u svemu i uvek možemo kontrolisati sebe i da imamo najveći zadatak. Obično se ispostavi da ljudi kontrolišući druge i tuđe živote, misle da drže kontrolu u svojim rukama. Po meni su to pacijenti za najdublji i najsnažniji rad na sebi.

Međutim, danas ne želim da pišem o njima, a ni o stručnjacima koji imaju teorije kako će spasiti svet. Ja verujem u proces menjanja misli i kontrole istih, ali ne svih odjednom. Jedna po jedna misao, molim. Želim da sa vama podelim nekoliko tehnika koje mogu da vam koriste.

Šta se događa kada uđemo u opšte stanje panike i brige?

Kad smo suočeni sa krizom, naš um prelazi u mod preživljavanja. To je takođe poznato i kao automatski mod “borbe ili bega”.

Kad smo suočeni sa pretnjom (najčešće imaginarnom), telo reaguje oslobađanjem hormona stresa: kortizola i adrenalina. Ovakav nalet hormona povećava otkucaje srca i krvni pritisak i uzrokuje da naše disanje postane plitko i brzo.

Zašto se neki ljudi u kriznim situacijama snalaze bolje od drugih?

Broj otkucaja srca se posebno smatra velikim igračem kada je naš nivo stresa u pitanju. Kada nam se brzina otkucaja poveća iznad 175 bpm vrlo je verovatno da će naš um sam da se isključi i da nećemo moći da razmišljamo. Dokazano je da smo mi ljudi programirani da reagujemo iz poznatog. Šta to znači? To znači da sve što nas uznemiri, mi rešavamo iz već poznate situacije koja nam se desila i unapred stvorenim idejama o tome šta nas ugrožava. Zbog svega toga izgleda da mnogi od nas u kriznim situacijama i ne reaguju, dok drugi imaju napade panike.

Ono što je važno i što želim da svi osvestimo, MI UČIMO SEBE KAKO DA BUDEMO MIRNI u stanju panike, krize i opasnosti. Postoji mnogo načina na koje se možemo umiriti, spustiti otkucaje srca, ohladiti uzavrelu krv, a neke od tehnika sam već toliko mnogo puta spomenula u predavanjima i u mojim tekstovima.

Tehnike disanja su one koje predvode u magičnim alatima smirenosti i kontrole uma.

PROMENIMO POGLED NA STVARI

U situacijama krize i panike osećamo se kao da nemamo kontrolu. Naravno da ne možemo da kontrolišemo spoljašnje događaje, ali možemo da odlučimo kako ćemo se osećati u vezi njih i na koji način ćemo se sa njima suočiti.

Šta ako bismo sebi ispričali drugačiju priču?

Za početak, kako bi bilo da prestanemo da koristimo užasan rečnik kojim se služimo. Umesto da sve što se oko nas dešava opisujemo kao katastrofu, loše, noćnu moru ili kraj sveta, mi možemo da svesno biramo reči koje će da nam služe i da paniku pretvore u posve novo stanje odnosno emociju. Čak i kada je opasnost zaista velika, mi možemo da svoj um naučimo da prihvati istu na jedan miran i normalan način.

Zašto ne bismo sebi rekli “Ovo što se sada dešava je za mene izazov”. A ono što se zaista desi kada se sebi obratimo na taj način, jeste da naš mozak čuje promenu i razume sa čim se suočava iz posve novog ugla. Promenili smo ugao posmatranja. Ili da kažem, nadmudrili smo sopstveni mozak.

PREBACIMO FOKUS NA SADAŠNJI TRENUTAK

Znam da smo mi kreativna bića i da volimo teorije zavere, ali mnogo ćemo se bolje osećati ako prestanemo da izigravamo Spilberga i počnemo da se usmeravamo na ono što je u našoj kontroli i dešava se upravo sada. Sadašnji trenutak, toliko često spominjan na kursevima ličnog rasta i spoznaja. I sama ga spominjem u svojim predavanjima, meditacijama, radu sa klijentima i sama se nekad borim kako da ostanem u istom. Sigurno je da i dalje ostaje kao najbolji metod i najveći izazov za sve nas. I zato, svaki put kada mozak krene da se pita šta ako” mi ga preusmerimo u sadašnji trenutak. Bez obzira da li dete pored nas plače, da li je muž besan, da li smo prosuli kafu ili sedimo u dosadnom trenutku sami sa sobom. Tu smo gde jesmo. I bolje nam je upravo tu, nego da se fokusiramo na nešto što nije bilo i možda nikad neće ni biti.

U tome najviše može da pomogne meditacija. Znam da mnogi psihoterapeuti ne vole kada čuju da je meditacija najbolji alat i metod. Od meditacije još nikome nije bilo gore. Ali su se mnogi vratili sebi i u sadašnji trenutak. Tako da, ako niste, vreme je, ako ne znate kako, možete i mene potražiti ili se prijaviti na neki od mojih programa:

Opcija ima koliko god želite, samo je pitanje šta birate.

Meditacija je alat koji može da nas usidri u sadašnjem trenutku. Cilj meditacije nije da se okupiramo mislima, već da vežbom naučimo kako da se ne bavimo njima. Izgraditi meditativnu praksu je možda najveći uspeh svakog pojedinca i siguran put ka zdravom životu. Ne možete mi reći da nemate za sebe 5 minuta dnevno? Ako imate vremena da zapalite cigaretu, da surfate Instagramom ili da spavate posle podne, sigurno je da se tu može nakupiti i pola sata rada na sebi.

Hajde da isprobamo na licu mesta jednu kratku, laku i zdravu meditaciju. 🙂

Sedite udobno na nekom mirnom mestu gde vas niko neće uznemiravati. (Kasnije vam neće toliko biti važno da li je bučno ili nije.) Zatvorite oči i usredsredite se na svaki svoj udah i izdah. Možete slobodno i da pratite kako se vaš stomak ispunjava vazduhom, sledite kretanje pupka. Udahnite ravnomerno, duboko, polako, što sporije možete. A onda zadržite dah par sekundi i polako izdahnite. Recite sebi u sebi “Udišem, izdišem” svakim udahom kako biste održali svoj um u sadašnjem trenutku. Primetićete da će vas misli opsedati i da možda neće biti toliko jednostavno, ali verujte mi, svaki put kad se vratite na udah i izdah svesno, napravili ste korak napred. I ako vaš um i dalje luta, ne brinite. To je sve u redu. Samo nastavite disati.

VODITE RAČUNA O SEBI

Pronađite nešto što vam prija. Nešto u čemu uživate. Aktivnost koja je samo vaša, a koja vam donosi zadovoljstvo. Pokušajte da svaki dan odvojite vreme da samostalno proizvodite osećaj ispunjenosti i radosti, jer je to siguran način da brinete o sebi. Ja volim da čitam, šetam, pišem, odmaram u prirodi. To su sve vidovi samopomoći koji će vas držati u pozitivom raspoloženju i smanjiti stres.

RAZGOVARAJTE O SVEMU

Svako od nas ima probleme. Ja ih takođe imam bez obzira što svakodnevno radim sa ljudima na rešavanju istih. I naravno da biram svoje mentore koji rade sa mnom. Ono što znam, svaki problem koji se podeli je prepolovljen problem. Kada se suočimo sa krizom, stresom, strahom, bolom, tugom, razgovor o tome sa prijateljem ili nekim kome verujemo može da nam pomogne da steknemo drugačiju perspektivu.

U mnogim situacijama kroz rad sa klijentima u toku razgovora osvestimo da su napadi panike u redu i često se učimo da se naše bitke mogu umiti suzama. Međutim, kada biramo ljude koji su super sagovornici za lakše vojevanje, onda nas oni udaljavaju od straha i panike. Dobro je razgovarati, ali je dobro i birati one koji su pozitivni, koji ne podupiru da još više upadamo u brige i strahove.

OPUŠTAJTE SE

Biti opušten i umeti opustiti se je veliko umeće svakog ljudskog bića. Opuštanje znači da ste u stanju dodirnuti sam Univerzum i posvetiti se svom umu i telu. Opuštajuće aktivnosti kao što su joga, meditacije ili zvukovi koji nas uvode u dublje stanje svesti podstiču u nama nervni sistem i naše telo da se odmara i obnavlja. Opuštanje pomaže u redukciji stresa i uticaja koji on ima na naš život. Što ste više u stanju da se opustite, više ćete moći održati mir i staloženostu u svakodnevnom životu.

Znam da je ponekad teško odvojiti vreme za sebe, ali to je vreme koje nam je više nego neophodno i jedino koje nas zaista vraća nama samima. Zato, ako do sada niste, vreme je da odaberete sebe. Birajući uvek druge i držeći u rukama strah, posao, krpu nećete postići mnogo. Opuštajući se i birajući sebe, postićete sve.

Ukoliko vam se dopao ovaj tekst i smatrate da je koristan, podelite ga sa svojim prijateljima.

2
(Visited 41 times, 1 visits today)