U vreme u kom smo svi previše zaokupljeni ličnim strahovima, opstankom i dok prolazeći ulicom gledamo da li je virus pohrlio ka nama, kolektivno treba da se podsetimo da je ljubav ta koja će nas sve vratiti na početak. 

Šta je početak? 

Svest da svi zavisimo jedni od drugih i da nismo danas ovde da se borimo jedni protiv drugih, bivamo pohlepni i besni, a pre svega prestrašeni. 

Ovo beše era buđenja i svesti? 

Era o kojoj svi pričaju, u kojoj su se probudili svi koučevi i treneri za lični razvoj, gde su osvanule sve tehnike sveta koje nam pomažu i gde je lek u nama samima kako kaže Dr. Dispenza. Jel’ o tom svetu govorimo i dalje? Gde su onda prosvetljeni delovi svih nas, oni silni sati meditacije, bivanja na kursevima i implementacije silnih tehnika koje smo u hodu i dobrovoljno učili da bismo bili bolja bića i da bi nam bilo bolje? 

Gde ste vi danas u celoj toj zbrci i priči o svesnosti? 

Svesni li ste?

Osim što opsesivno perete ruke (što bi trebalo činiti bez obzira u kakvim okolnostima se nalazimo), osim što ne izlazite iz kuće i pravite zalihe kao da nam preti Apokalipsa, gde ste zaista? Pod tim gde ste, mislim na onaj prostor vašeg uma, duše i srca, prostor u vama u koji samo vi možete.

Ovo je prilika da otkrijemo koliko je ovo zaista vreme buđenja, koliko smo zaista hrabri, svoji, prisutni u sadašnjem trenutku i koliko pre svega u nama ljubavi ima.

Ljubav je ljudskost. Sećate se toga? 

Umesto što prepušteni panici izvirujemo iza navučenih roletni i ribamo kvake, otvaramo vrata navučenih rukava preko ruku, prskamo se asepsolima, kako bi bilo da izađemo u jednu divnu, dugu šetnju pored reke? Kako bi bilo da zagrlimo one koje volimo? Kako bi bilo da naučimo da se o higijeni brine svakodnevno, a ne samo u alarmantnim situacijama? Kako bi bilo da umesto 10 tegli nutele i 5 džakova brašna, kupimo samo ono što nam je neophodno za narednu sedmicu i da pri tom pomognemo onima koji su stari i ugroženi, kojima je pomoć zaista potrebna? Zašto ne biste izvirili iz tog svog straha i zapitali se kako je vaš komšiluk, kako su prijatelji ili roditelji vaših prijatelja koji su daleko? Otići u nabavku umesto nekoga, osloboditi ga stresa i panike, pozdraviti i zagrliti na kraju dana neće vas ubiti, a učiniće vas svesnijom osobom. Sigurno.

Ne verujem u apokalipse, verujem u život koji sami kreiramo. Ni ovaj virus koji vas je sve toliko saterao u rupe iz kojih nećete izmileti i zbog kog ćete propustiti sva lepa i važna dešavanja, napravio je čovek. Ljudsko biće. Tamo negde, u malom Wuhan gradu, za koji do juče niko nije znao, postoji laboratorija, postoje i centri koji se bave fizikom i koji su omogućili da vi sada ovo čitate, da ja pišem sve ovo što pišem i da držim predavanja od kuće. Shvatate? Mi gradimo, konstruišemo, izmišljamo, kreiramo, bavimo se naukom, medicinom, fizikom, psihologijom, ali mi smo ti koji sebe uništavamo.

Postoje razne teorije, od političkih izbora i virusa koji su se na svake dve godine puštali smišljeno, preko imigracione politike i lošeg poteza sa migrantima koju sada po svaku cenu treba sprečiti, pa ako se pitate što su granice zatvorene i što sedite gde jeste, možda je bolje da se pitate zbog koga i šta vi imate od toga? Moja stranica se ne bavi politikom i neće se baviti istom. Međutim, psihološkom stranom duboko zaglibljenih u istu – hoće, ali ako bih se bavila politikom, sigurna sam da bih već za sat vremena nakon onog što bih napisala, moja stranica bila cenzurisana i stopirana. Zato ostavljam vama da se zapitate koji su sve virusi do sada i u koje vreme harali svetom? Zato prepuštam vama da se zapitate ko vodi vašu zemlju i na koji način? Iniciram vas da se probudite i usudite misliti, sebi iskreno odgovoriti, ne radite li i vi sve da se uklopite kao jedna kockica sistema u nečiji super plan iako taj super plan u sebi ima i par redova koji glase “Coronavirus treba pustiti tog i tog dana, iz tog i tog razloga…”? I sve to na stranu, baš me zanima, koliko vam je sada bitno da ste deo sistema ili važna kockica koja zarađuje na par hiljada žrtava, nekoliko stotina hiljada obolelih od Wuhana do Sombora? Šta vam je sada važno?

Nema to mnogo veze sa svešću, već sa nesvešću, pa vi i dalje birajte iste da vam pišu pravilnike i instrukcije kako živeti, raditi, misliti, gde jesti, sa kim u krevet leći i koliko love u džep sjuriti. Ali svest ima veze sa onim što prećutkujete, ne radite, ne izgovarate, ne trudite se, prezirete, sa onim od čega okrećete glavu, sa onim što vas udara u potiljak ali vam se gadi da dodirnete svojom rukom, osetite svojom kožom. Svest itekako ima veze sa tim jeste li ljudi, volite li sebe i druge oko sebe i umete li da kontrolišete svoj strah ili dopuštate da on kontroliše vas?

Daću vam neke činjenice:

SARS se pojavio 2004.

AVIAN se pojavio 2008.

SWINE se pojavio 2010.

MERS se pojavio 2012.

EBOLA se pojavila 2014.

ZIKA se pojavila 2016.

EBOLA ponovo 2018.

CORONA 2020.

Sećate se priče o ljubavi sa početka ovog teksta?

Ljubav ne dolazi spolja, ne može se proizvesti u laboratoriji ali dolazi iz čoveka, biljaka, zemlje i kreira snagu veću od svake sile, hemije, svakog straha i ludila poremećenih igara. Ljubav neće uništiti planetu, odnose, ljude, zdravlje, hranu, ali ljudi hoće.

Ja danas delim svoje mišljenje sa vama, ali i živim. Na vama je hoćete li čekati da corona prođe ili ćete preduzeti makar jedan korak da ona zauvek nestane.

Ako vam još uvek nije jasno kako, vratite se na početak teksta.

3
(Visited 93 times, 1 visits today)